Aleksandra Stojković
FOTO
Ja sam neko ko je odrastao i zivi u Beogradu. U roditeljskom domu sam bila do svoje 22-ge godine dok nisam otisla da zivim sa deckom. Sada imam 36, sto znaci da sam 14 godina podstanar. Za 14 godina podstanarstva bas bas puno adresa i komsiluka sam promenila. Najupecatljiviji utisak na mene je ostavilo druzenje sa baka Jokom ❤️. Bilo je to 2016 kada sam bila u 7-om mesecu trudnoce sa mojim prvim sinom Lukom. Znate kako to biva tek se doselila u neku privatnu kucu, muz radi, ja po ceo dan sama. Jednog jutra posle nekih mesec dana boravka krenem kao i svako jutro da skuvam kafu mmmm i skontam da imam jedva za jednu kasicicu ???? Kuki sta cu sada, do prodavnice mi se nije islo, nije bilo sanse da izlazim, a nova u zgradi nikoga ne poznajem. Ali kriza za kafom je bila prevelika, odlucim ja da pokucam na vrata preko puta mojih pa sta mi Bog da ???? Kucam ja jednom nista, kucam drugi put opet nista, vec izgubila nadu i smisljam kako cu ds idem sprat iznad jelte, jer kafa se mora popiti, cujem korake i mio glas sa druge strane koji vice :"Evo, evo ideeem, sacekajte!" Vrata mi je otvorila jedna mala baka, doterana, sredjena, sa naocarima i velikim sesirom na glavi. U prvi mah mi bi smesna, veci sesir od nje, ali kad se nasmejala nije bio vise sesir u prvom planu, ocarala me svojim osmehom da vam ja ne mogu opisati. Dobro jutro rekoh ja, izvinjavam se sto vas uznemiravam ovako rano, ali htedoh da vas zamolim za dve kasicice kafe, nestalo mi, a ne ide mi se do prodavnice, al mi se kafa uzasno pije. Uvede me baka Jola u stancic koji je bio san snova, mali ali skockan tamam kako treba. Ni previse kicasto, ni previse staracko(da tako kazem), odise svezinom i mirisom te iste kafe za kojom sam ja zudela. Dade meni baka Joka punu solju kafe, zahvalim se i odem brzinom munje da skuvam i sebi napokon jednu dobru sladju kaficu. Gustiram ja tako moju kafu, gledam tv kad zvono na vratima. Otvaram a tamp stoji moja Joka i u ruci drzi komplet Grand kafe sa soljicama. Kaze dete moje ovo ti je poklon dobrodoslice od baka Joke. Mene zivi blam pojeo, reko nista trebali da se trosite, pa hvala vam od srca i pozovem ja nju na kafu. I tako od tog jutra smo baka Joka i ja dobile drustvo za ispijanje prve jutarnje kafice. Imala sam osecaj da jedva cekam da ispragim muza na posao, pristavim vodu i samo kucnem na vrata, a sa druge strane bih cula "gunjdjanje" moje Joke ???????????? evo je ova mala debela(jer sam bila trudna) ovisnica od kafe hahahha, nastavlja ona, ja jos ni zube nisam oprala, a ona je vec vodu stavila. Narednih godinu dana nije proslo jedno jutro da nas dve nismo popile kaficu. Bilo je izuzetaka kad sam isla da se porodim ???? ili da bebana vodim na kotrolu, ali se znalo da se kaga kad tad mora popiti. Moja baka Joka vise nije sa nama, ali je ostala jedna prelepa uspomena, na jedno divno druzenje sa nekom tudjom bakom, koja je bila sama, ali kojoj sam ispunjavala jutra, kap i ona meni da nismo morale same da pijemo kafu. I dan danas, posle 2 godine, svaka jutarnja kafa me podseti na jednu divnu bakicu, veselu i nasmejanu, izuzetno nacitanu i inteligentnu, sa kojom sam obozavala da pijem kafu, koja mi je menjala kumu, drugaricu, mamu ili rodjenu baku, a ja sam njoj menjala prijateljici, cerku ili unuku. Baka Joko tebe nema, ali ja i dalje popijem prvu jutarnju kafu sa tobom ❤️❤️❤️❤️❤️