Maja Andjelovic, (komsinica Snezana Maksic)
FOTO
Milina je prava jer Snezu imam za komsiju i drugara. Kad leto dodje, u basti do baste, Sneza i ja uzgajamo povrce i voce koje na pijaci svako hoce. Svake godine na leto i u ranu jesen, na pijaci, na zajednickoj tezgi mi povrce i voce prodajemo koje u basticama uzgajamo. Kad nalivamo bastu pauzicu pravimo i krofnicama se sladimo, jedna od nas krofnice spremi, dok druga Grand kaficu skuva koja nam probudi sva cula. A kad jutro svane i na pijaci treba da se krene, Sneza kaze pola sata pre polaska dodji na kaficu kod mene, a ja njoj da cu krofnice doneti i sa sobom dobro raspolozenje poneti. Nas dve se stalno salimo i uvek se dobro zabavimo. Kad se desi da u nasoj ulici struje nema Sneza resenje nadje i za cas se snadje, na sred dvorista na jedno kubence kaficu kuva i mene pozove, da mi isprica dogadjaje nove. Setim se svoga oca koga vise nema, ali ostala je uspomena za sva vremena, cesto je govorio napravi one krofnice i Snezu pozovi da nam isprica neki trac novi, Sneza je onda dolazila bas kao i sada dok je kafica cekala na stolu i krofnice meke, sa njim su pocinjale nove price neke. Posebno je meni Sneza draga, ona posebno mesto u mom srcu ima, zato cu je uvek hvaliti svima, ona je osoba koja mi je u zivotu pomogla kada nikog nije bilo, pruzila mi svoju ruku i resila moju muku, da jos jedan zivot imam i da mogu da biram, moja komsinica bi ona bila. Komsinica Sneza za mene je uvek tu, u pola noci da mi treba ona ce kod mene doci, da me posavetuje, da me nasmeje, da mi kaficu spremi i da do jutra sa mnom vileni. Uz krofnice, kaficu i pricu dvadeset godina se druzimo, zelim da nase prijateljstvo i dalje traje i kao do sada bude srecno i dugovecno.