Andrea Sigmund
FOTO
... iako mi mozda nije komsinica u najtradicionalnijem smislu te reci, Suzi je moj partner u zlocinu iz komsijskog grada, kao i ortakinja iz susedne sobe. Ako budem nekad uradila nesto veliko i nateraju me da odrzim govor zahvalnosti neke vrste, Suzi ce biti ta kojoj cu da zahvalim na novootkrivenoj ljubavi prema turskoj kafi, a pomenucu i nas entuzijazam sto se hrane tice... drugim recima, ucestvovati s bilo kim drugim u ovom konkursu bilo bi potpuno POGRESNO. Necu zaboraviti dan kad je Suzi od kuce ponela [mama] Andjine cufte. Suzi i ja smo slicne, to se odmah videlo- obe se penjemo na stolicu da bismo dohvatile tanjire s najvise police, obe sve ostavljamo za poslednji trenutak... dokaz je ovaj tekst pisan u minut do 12- ali moja odusevljenost tim cuftama nesumnjivo nas je dodatno zblizila. Zblizila nas je u toj meri da su nam omiljene aktivnosti popodnevna dremka i pripremanje rucka. Mama Andja ima laksi posao- zgotovi pomenuto jelo- a na nama je da se strpimo, krceceg stomaka, dok ih odmrzavamo, u pauzama izmedju ucenja. I ne samo to- svaka mora zadrzati originalan oblik, jer ako se raspadnu- to nije to, uzitak nije isti. Ideja je bila da dopisem ovde i recept, ali nazalost za to necu imati mesta (ni vremena)... ako nekog zanima naci ce sigurno nacin da mi se javi pa cu ga rado podeliti :) ... Suzi i ja jos volimo da citavo jelo zacinimo nekad Alevom paprikom, a ovih dana cili pastom koju smo dobile od koleginice iz Budimpeste... za taj dodatan adrenalinski smek! Za kraj bih pozdravila mama Andju, koja je direktno odgovorna za ovaj tekst. Svaki rodjendan joj cestitam uz zelju da nam jos dugo, dugo pravi svoje cufte. I nadam se da cu je uskoro videti pa cemo ih skrckati zajednickim snagama ;) .