Nataša Jovanović
FOTO
Ona je vedra, nasmejana, blesava i živi na sedmom spratu. Često nenajavljen gost u ranim jutarnjim časovima, a neretko i sam budilnik. Lekar ukoliko je potrebno da se nađje u toj ulozi i smiruje me svojom dozom valerijane. Frizer kad se uputim ka istom, ali i ne stignem na vreme, jer me je upravo zadržala nekom od svojih priča. Uvek puna pozitivne energije i raznoraznih novosti. Sa njom nikada nije dosadno... Osim, možda, ponekad... i to samo zato sto ne dozvoli da pored nje još neko dođje do reči. Zato, kada ona ćuti, jasno je da se nešto ozbiljno dešava. Nekad bi rado bila i kuvarica, iako se ne snalazi bas najbolje u toj ulozi. Mada, njena musaka svojevremeno je mogla da nahrani pola Moskve, a slanom tortom i mafinima kupovala bi sve ostale goste. Mislim da nas je upravo ta čuvena musaka posebno zbližila. Ja i dalje ne znam kako ona sprema tu musaku, ali nikad mi to nije ni bilo preterano važno. Bitno da je jestivo. Musaka ionako nije neko zahtevno jelo. Red krompira, red mesa, pa opet red krompira, malo blagog preliva i mnogo ljubavi. Ali, musaka jeste zahtevno jelo, kada vam dođje mnogo prijatelja iz Rusije, a vi treba da ih ugostite, ujedno odvedete na utakmicu i pritom znate da vam je frižider prazan. Tu mi se komšinica u nevolji našla. Provela je sate u kuhinji spremajući ono što najbolje ume kako bi nahranila moje goste, i nahranila ih je. Zapekanka kod njih, a kod nas musaka donela je raznorazne pozitivne komentare. Isto jelo, sastojci različiti. Čini se da su ovi naši bili ukusniji, a možda su zapravo oni samo bili gladni... Bilo kako bilo, misija je uspešno završena, a gosti bili siti i zadovoljni. I sve to zahvaljući komšinici, koja je od tada postala moja “ljubimaja zapekanka”. Ti trenuci i još mnogi koji su se nizali potom pokazivali su da se gradi jedno retko trajno prijateljstvo. Doduše, nisu ni njeni gosti odlazili praznih stomaka, onda kada je trebalo da se ja nadjem u ulozi njenog personalnog kuvara i dostavljača hrane. Uvek zadužena za torte i kolače. Naročito one rodjendanske. U krajnjem slučaju, nije do recepta, do ljubavi je. Ljubav je najvažniji i najdragoceniji sastojak svakog jela. Taj sastojak je besplatan i nema rok upotrebe. Zato prilikom pisanja svakog recepta, ne zaboravite da dodate i ljubav. Ne štedite na njoj, jer rezultat će biti vidjen u svakom olizanom tanjiru. Mi smo to dokazale. I, iako više nije na sedmom spratu, redovno se obradujem svakom neočekivanom zvonu. Navika, rekla bih... Sada kada je u drugom gradu, svaka mora da kuva kafu za sebe, a ispijanje iste traje za vreme nepresušnog telefonskog razgovara. I tako do ponovnog poziva ili susreta. A nedostaje mi... Neponovljiva, fabulozna, genijalna i jedinstvena... Moja Ljubica. <3