Srđan Martinović
FOTO
Prodjoh jutros ja kaldrmom starom, svako jutro idem iz ducana, pored kuce domacina pravog, moga dobrog komsije, drugara. Uvek pesma, harmonika stara, niz poljanu glasno odjekuje, moj komsija junak I delija, svako jutro pesmom zapocinje. Ovog jutra pesma izostala, u avliji verni Šarov spava, ispod loze u debelom hladu, moj komsija ceska sedu glavu. Bog pomogo pobratime stari, sta ti jutros dobru volju kvari? Jos ni kafu nisi pristavio, a ja evo u ducanu bio. Takva nam je praksa I navika, on me uvek sa kafom doceka. Divanimo pod lozom kraj puta, gorka kafa I rakija ljuta. E moj jaro, nocas nisam spav'o, sam sa sobom ja sam razgovar'o! Iz Čikaga pisala Marija, dolaze nam prijatelj I prija. To su lepe vesti moj Nikola, dolazi ti familija nova, do godine I unuci isto, da sirimo bratstvo I jedinstvo. Jeste lepo nista protiv nemam, vec mi Mara pise sta da spremam, kaze to su ljudi I gospoda, da ne brukas ćerku, moj Nikola. Evo pismo, moj Lazare, citaj! Pa cu posle I tebe da pitam, dal je Mara pri savesti cistoj, il' misljenje delicemo isto. Lazar cita pismo I cese se, ko Nikola, malo pre sto bese! Sta sad velis moj dobri Lazare, jos nam samo I gardisti fale, Da opale nekol'ko plotuna pa da Mari bude dusa puna. Aj sto trazi da avliju spremim, da pokosim I sve preuredim, nego trazi neku cudnu hranu, ko da cekam Baraka Obamu. Moj Nikola jesi ti u pravu, pre bih kop'o, neg' da spremam hranu. Ja ti ovo ne znam da procitam, aj ponecu, Milunku da pitam! Glavno jelo nekakvo lazanje, to mi zvuci ko neko laganje, za veceru da im spremis picu, ja bih vala pre da jedem sniclu. A spagete sa sosm crvenim, sta je Nidzo ovoj tvojoj zeni? Cudnu hranu ona porucuje, ko da svetom oduvek putuje. Eto vidis dobro moj Lazare, kako zene za cas se pokvare, do juce je jela crnog luka, a sada je to velika bruka. Nego slusaj da ti kazem nesto! Nece Nidza da im mesi testo, ni za pice niti za lazanje nit ostale djakonije razne, niti da im pravim tiramisu, pri pameti oni ko da nisu! Ja cu njima trpezu da stavim, kao svoju slavu kada slavim. Kao sto su moj otac I deda I pradeda a I cukun deda. Vreme proslo, gosti vec odose, lepe vesti iz sveta dodjose. Pise ćerka, Nikoli I Mari, kako tast im familiju hvali: To su ljudi sto se retko srecu, moj Dzo je bas imao srecu! Upoznasmo Srpsku plodnu zemlju, ona zemlja znajte nema cenu. Trpeza je prebogata tamo, nisam znao kolk'o malo znamo, od pogace I kajmaka, od sireva, kacamaka, od sarmica na sto vrsta, do prebranca sto se krcka. Od jaganjca do prasica, od kavurme do skembica. Supe, corbe, piletina I ponekad srnetina, divlja svinja, poljski zec, zemljan lonac I djuvec, fazan, guska, govedina, svadben kupus, ćuretina. Uz sve to je volja dobra, zato im je blagorodna, zemlja koju vole oni, sto vekove davne broji. I na kraju, kada mislis da je svega dosta, tada kafom jos usluze gosta. Da ti potpun bude gušt, usluže ti Grand delux! Kazu put do srca vodi preko stomaka. Od nasih starih smo naucili da je dobra volja, vera I ljubav zacin koji se ne kupuje. Srđan Martinović, Saša Milić